Pero Dugić

Kompatibilnost ulja za klizne staze sa sredstvima za obradu metala

Ulja za klizne staze primjenjuju se u mnogim granama industrije, kao sto je industrija automobila, hrane, pica, ambalaže, a znacajne kolicine trose se i u malim masinskim radionicama. Analize tržista pokazale su da je najzastupljenija viskozna gradacija ISO VG 68, zatim slijedi ISO VG 220. S obzirom da vodorastvorna sredstva za obradu metala dolaze u kontakt sa uljem za klizne staze, cilj istraživanja je ispitivanje uticaja vodorastvornih sredstava na najcesce koriscene viskozitetne gradacije ulja za klizne staze. Kompatibilnost ulja za klizne staze i vodorastvornih sredstava je veoma važna za efektivno funkcionisanje masina sa kliznim stazama i za radni vijek samog ulja za klizne staze. Kompatibilnost je određivana posebno prilagođenim testovima deemulgivnosti, odnosno sposobnosti odvajanja određene kolicine vodorastvornog sredstva za obradu metala od ulja za klizne staze. Razlicite formulacije sredstava za hlađenje i podmazivanje i ulja za klizne staze daju i razlicita vremena i odnose odvojenog ulja i vode na modifikovanom testu. Rezultati istraživanja mogu se koristiti prilikom razvoja novih formulacija ovih proizvoda, kao i kod izbora emulzionih sredstava za obradu metala i ulja za klizne staze za određenu primjenu.

O JEDNOJ ANALOGIJI IZMEĐU SLOŽENIH HEMIJSKIH REAKCIJA I ELEKTRIČNIH KOLA

U ovom radu, kao za karakteristican primer iz hemijske kinetike, za reakciju prvog reda, sistem složenih hemijskih jednacina matematickim transformacijama sveden je na sistem homogenih i nehomogenih diferencijalnih jednacina prvog i drugog reda, koje su pogodne za predstavljanje preko elektricne analogije. Nakon toga, posmatrana su elektricna kola sa rednom i paralelnom vezom u kojima su prisutne sve tri karakteristicne otpornosti i to sa i bez strujnog izvora. Primenom Kirhofovih zakona, izvedene su pogodne diferencijalne jednacine u zavisnosti od naelektrisanja, napona i jacine struje, a koje predstavljaju opsti model za uspostavljanje analogije sa ranije izvedenim slicnim hemijskim jednacinama za određivanje koncentracije jedinjenja, u kojima su ukljucene i konstante brzine reakcije. Na kraju, na primeru jedne od karakteristicnih izvedenih elektricnih relacija u diferencijalnom obliku, dat je tabelarni prikaz analogije između elektricnih i velicina koje figurisu u hemijskim jednacinama, kao i neke mogucnosti primene prikazanih analogija.

UTICAJ KISELINOM AKTIVIRANOG BENTONITA NA OKSIDACIONU STABILNOST HIDROKREKOVANIH BAZNIH ULJA

Hidrokrekovana bazna ulja se, u odnosu na klasicna mineralna ulja, odlikuju smanjenom isparljivoscu, nižim sadržajem ukupnih i policiklicnih aromatskih ugljovodonika, kao i nižim sadržajem azotnih i sumpornih jedinjenja. Kao zavrsna faza u proizvodnji hidrokrekovanih baznih ulja primjenjuju se hidrofinising ili obrada adsorbentima. U procesu hidrofinisinga dolazi do hemijske transformacije nepoželjnih jedinjenja u poželjna, dok se u procesu obrade adsorbentima bazna ulja fizicko-hemijski vezuju na povrsinu adsorbenta pri cemu dolazi do neznatne promjene hemijskog sastava, koja dovodi do promjena nekih fizicko–hemijskih karakteristika. Rafinacijom adsorbentima dolazi do smanjenja sadržaja heteroelemenata i drugih polarnih jedinjenja, a efekat tih promjena je u funkciji od tipa i kolicine koristenog adsorbenta za rafinaciju. Osim toga, obrada hidrokrekovanih baznih ulja adsorbentima doprinosi zastiti životne sredine, jer se smanjuje sadržaj nepoželjnih aromatskih jedinjenja, od kojih su neka toksicna ili cak kancerogena. U industrijskoj praksi za obradu hidrokrekovanih baznih ulja koriste se razlicite vrste komercijalnih adsorbenata dobijenih aktivacijom montmorilonitnih glina na bazi alumosilikata. Efikasnost adsorbenata zavisi od velicine cestica, zapremine pora, kao i specificne povrsine koja se može povecati razlicitim postupcima aktivacije. U ovom radu ispitivana je oksidaciona stabilnost uzoraka hidrokrekovanih baznih ulja rafinisanih domacim adsorbentom bentonitnog tipa i komercijalnom glinom. Prirodni bentonit je aktiviran sumpornom kiselinom u laboratorijskim uslovima. Ispitivanja su pokazala da je oksidaciona stabilnost ispitivanih hidrokrekovanih baznih ulja rafinisanih aktiviranim bentonitom slicna ili jednaka oksidacionoj stabilnosti istih rafinisanih komercijalnom glinom.